U svetu se sva velika otkrića pripisuju muškom rodu, pa i na području IT industrije. Da li žene zaista nisu imale baš ikakvog udela u svemu tome, ili njihova dostignuća nisu dobijala zvanično priznanje?

Iako se prvi začeci informatike i računara vezuju za poznata muška imena poput Charles Babbage, Alan Turing,  ipak je prvi  programer bila žena – Ada Byron Lovelace. 1842. godine, inspirisana Babbage-ovim radom, napisala je prvi algoritam koji je kompjuter trebao da izvrši, danas poznato kao kompjutersko programiranje. 

Tokom 19. i početkom 20.veka, pa sve do Drugog svetskog rata, zbog nedostatka muškaraca, programiranje su pretežno radile žene, gde se značajni primeri mogu videti u inženjerskom sektoru u NASA-i, Harvard Computers-u, kao i  dekriptovanje Enigme u Bletchley parku.

Danas je teško zamisliti, ali u tom periodu se podrazumevalo, da dizajn hardvera bude „muški posao“, a programiranje softvera  „ženski posao“. Tako je i „ženski posao“ evoluirao u savremeni softver. Žene bi dobijale nacrte i šeme dijagrama kako bi shvatile kako mašina radi i kako da je programiraju. Pored toga i dalje je postojala nejednakost i nedostatak žena u toj grani od kraja 20.veka pa nadalje, bez čvrstih objašnjenja. Njihovi radovi su se retko spominjali u zvaničnim izveštajima. 

Jedan od prvih koji je angažovao žene jeste Edward Charles Pickering, jer je znao da žene mogu obavljati posao kao i muškarci. Radile bi za manje plate ili bi volontirale. Zvali su ih „Pickeringov harem“ , jer bi izvodile administrativni deo posla koji su muškarci smatrali zamornim.

Sredinom 20. veka,  Joan Clarke  koja je bila kriptografkinja,  radila je sa svojim prijateljem Alanom Turing-om na mašini Enigma u Bletchley parku. Pokazalo se da ponekad iako imamo viziju za projektovanje mašine, potreban je neko ko će upotpuniti ili podržati tu našu ideju, što se moglo videti u saradnji između Turinga-a i Clarke-ove.

Kako se tehnologija vremenom menjala tako su i žene, nastavile da daju značajan i važan doprinos u IT industriji. Nastavile bi pisati softver, razvijale Internet tehnologije i bile uključene u računarske nauke. Kroz istoriju tehnologije pa do danas, lista žena se pozamašno povećala,  preko mnogobrojnih priznanja do vodećih uloga u tehnološkim kompanijama koji su „giganti“ današnjice.

  • Pored toga što je otkrila grešku na računaru Mark I, projektovala asemblerske jezike, zahvaljujući ideji Grace Hopper , danas se kod piše na engleskom jeziku.
  • Margaret Hamilton je krajem 1960-tih bila direktor Sektora softverskog inženjeringa MIT Instrumentation Laboratory koji je razvio letački softver za svemirski program Apollo (NASA). 
  • Sophie Mary Wilson je naučnica koja je pomogla dizajnirati arhitekturu BBC Mikro i ARM, dizajnirala mikroprocesor i trenutno je direktor u tehnološkom konglomeratu Broadcom Inc. 
  • Mary Lou Jepsen je tehnički izvršni direktor u oblastima prikazivanja, snimanja i računarskog hardvera, proglašena je za 10 najboljih mislilaca u oblasti nauke i tehnologije . Takođe je prvi glavni direktor kompanije One Laptop per Child (OLPC), a kasnije je osnovala Pixel Qi.
  • Lucy Sanders je trenutni direktor i suosnivač Nacionalnog centra za žene i informacione tehnologije. Dobitnica je nagrada u  mnogim poljima STEM-a.
  • Meg Whitman je američka poslovna predstavnica, politička aktivistkinja i filantrop. Bila je izvršnii direktor u mnogim firmama kao što su  Quibi, Walt Disney, DreamWorks, Procter  & Gamble, Dropbox i Hasbro,Hewlett Packard Enterprise.Takođe je bila i direktor eBay-a.
  • Marissa Ann Mayer je američka poslovna žena i investitor. Ona je izvršna direktorka  za informacione tehnologije i suosnivač kompanije Lumi Labs. Ranije je obavljala funkciju predsednika i izvršnog direktora Yahoo!-a. Bila je dugogodišnji direktor i ključna portparolka Google-a.

Neke od glavnih različitosti između dva pola su po rečima Kathleen Lehman, voditeljke mnogobrojnih projekata za osnaživanje pozicije žena u biznis – svetu, to što žene tipično teže savršenstvu i osećaju se razočarano kada kod ne funkcioniše, dok muškarci to mogu jednostavno tretirati kao iskustvo učenja,Takođe izveštaj Daily Telegraph- a sugeriše da žene uglavnom vole rad sa licem koje se suočava sa ljudima, što mnogi računarski i informatički položaji nemaju,dok muškarci više vole poslove usmerene na predmete i zadatke.

Obraćajući pažnju na nedostatak žena u ovoj industrijii, osnovano je nekoliko važnih grupa kao što su: Odbor za status žena u istraživanju računara, koji se fokusirao na povećanje broja žena u istraživanju i obrazovanju računarskih nauka, i Women in Technology International (WITI) koja je globalna organizacija posvećena unapređenju žena u biznisu i tehnologiji. CodeChef, jedna od najvećih svetskih platformi za konkurentno programiranje upravlja namenskom zajednicom pod nazivom „Žene u konkurentnom programiranju“.

U svetu tehnologija nema bolje ili jače strane, već samo drugačije perspektive, jer na kraju svega nijedna strana ne može bez druge.

 

O autoru: Dajana Nimčević završava studije na VTŠ-u, smer: Internet i elektronsko poslovanje.
Voli da čita knjige i da gleda filmove, a u slobodno vreme se bavi web dizajnom i slikarstvom. Nešto što je najviše upotpunjuje jesu putovanja, da upoznaje nova mesta, nove ljude i tako da širi svoje vidike.