Samo 7% ljudi koristi AI na ovaj način – da li si među njima?

Nedavno kod nas na meetupu „AI nije ono što misliš“ razgovarali smo o tome šta se zaista dešava „iza kulisa“ veštačke inteligencije, zašto GPT nije samo simpatičan chat bot – i šta sve to znači za naš posao, karijere i svakodnevni život.

„AI hoće da nas zameni?“ – pogrešno pitanje

Veče smo počeli pitanjem koje visi u vazduhu već dve godine: „Da li AI dolazi da nas zameni?“. Umesto lakog odgovora „da“ ili „ne“, poruka meetupa bila je:
Pitanje nije da li će AI zameniti ljude, već koga će zameniti, kako i šta ćemo mi sa tim uraditi.

Starije generacije, verovali ili ne, često će se snaći, imaju iskustvo, mrežu kontakata, reputaciju. Ali entry level pozicije, prve juniorski uloge i poslovi koji se sastoje od ponavljajućih zadataka, tu AI već ozbiljno „ugriza“. Upravo te poslove najlakše je automatizovati.

Zašto je vreme da zaboravimo „chat bot“ priču

Jedan od centralnih momenata predavanja bio je vrlo jasan:

„Nemojte koristiti GPT kao chat bota, nismo više u 2022.“

Prvih godinu dana većina nas je GPT koristila kao pitalicu. Postavljali smo pitanja, dobijali odgovore, čudili se što ponekad greši i često nismo ni shvatali da je povezan sa internetom i gomilom drugih alata.

Problem: klasični modeli jezika (oni stari, „nerazmišljajući“) nisu napravljeni da budu tačni, već da generišu što više smislenog teksta. To je super kada pišemo nacrt maila ili opis proizvoda, ali je loše kada od njih očekujemo da budu naš lični advokat, lekar ili finansijski savetnik.

Danas postoje reasoning modeli, modeli koji ne samo da „pričaju“, već umeju da planiraju korake, proveravaju sebe i rešavaju komplikovanije zadatke. Ipak, prema jednom izveštaju OpenAI-ja, samo oko 7% korisnika zaista koristi ove „pametnije“ modele većina je i dalje zaglavljena u starom obrascu „chat bot + pitanje“.

Od jezičkih modela do AI agenata: nije sve u „liku u chatu“

Još jedna važna poruka večeri:

AI agenti kao buzzword nisu bitni – bitno je šta rade.
Ključni pomak je to što AI sistemi danas mogu da komuniciraju sa drugim sistemima i alatima: da pokreću skripte, pišu i izvršavaju kod, upravljaju workflow-ovima, zovu API-je… Nijedan od tih sistema u suštini nije „chat bot“.

Veliki jezički modeli sa ogromnim korpusom znanja danas sve češće služe kao „mozak koji bira alat“:

sami od sebe „ne rade ništa“,
ali znaju da pozovu prave alate, sisteme i servise da bi došli do rešenja.

Ako alat može da napravi program za video montažu ili prototip 3D igre, onda je jasno da ne pričamo više o simpatičnom botu koji „odgovara na pitanja“, već o ozbiljnom digitalnom asistentu koji preuzima komade posla.

A šta je sa našim poslovima?

Na meetupu je bilo dosta priče o tome ko je „na udaru“:

Operativne pozicije, koje se sastoje od praćenja procedura, kucanja izveštaja, setovanja kampanja, obrade podataka prve će osetiti pritisak AI agenata.
Ali ni intelektualni radnici nisu bezbedni: svi koji rade za kompjuterom, u informacijama, planiranju, pisanju, analizi već sad imaju kolegu koji radi 10× brže.

Istovremeno, ne očekuje se scenario u kojem „svi ostajemo bez posla“. Realnije je:

poslovi se racionalizuju,
timovi se smanjuju,
od ljudi se očekuje da rade više uz pomoć AI što može lako da postane začarani krug u kojem oni koji su najefikasniji dobijaju još više zadataka, na štetu svog zdravlja i vremena.

Tu se pojavio i jedan lep primer: firma iz Banjaluke koja je prešla na četvorodnevnu radnu nedelju i radi im odlično. Poenta? Ako već štedimo vreme uz AI, smisao nije da to vreme popunimo novim obavezama, već da deo toga pretvorimo u stvarno slobodno vreme.

AI kao Gandalf: bljesne, reši – i nestane

Jedna od metafora sa predavanja koja je izazvala smeh u publici bila je poređenje AI sistema sa Gandalfom:

„Gandalfa nema mnogo, ali kad se pojavi – sve bljesne i reši problem. Onda ga nema opet.“

Tako rade i današnji AI sistemi:

Nekad briljiraju i za par minuta reše problem koji biste vi rešavali satima.
Nekad potpuno „promaše“, zbune se, zaglave u nekom detalju.

I što je još važnije – nemaju socijalnu inteligenciju. Ako biste sa njima seli na kafu, to bi verovatno bila najdosadnija kafa u životu. Nema empatije, nema razumevanja konteksta vašeg života, nema pravog odnosa – samo vrlo dobar niz odgovora.

Ne moraš da znaš da kodiraš da bi radio sa AI

Jedna od ključnih poruka večeri bila je da ne moramo svi da postanemo programeri da bismo vodili projekte zasnovane na AI-ju.

Postavljeno je jednostavno pitanje:

„Da li vi znate kako se sprovodi struja od zida do utičnice pa do sijalice? A koristite je svaki dan. Zašto onda mislite da morate znati da kodirate da biste pravili stvari uz AI?“

Poruka:

AI je nova infrastruktura, kao nekada struja ili internet.
Ne treba vam developer da biste nešto pokrenuli i napravili prototip –
ali vam treba kada poželite da to što ste napravili skalirate, stabilizujete i pustite „u ozbiljnu proizvodnju“.

Testirajte granice sistema

Umesto da AI koristimo samo za prevođenje, sumarizaciju i generisanje tekstova, na meetupu smo pozvali ljude da testiraju sisteme na graničnim slučajevima:

zadaci koje biste jedva poverili ni čoveku ni klasičnom kalkulatoru,
kompleksne probleme iz svog posla,
scenario „daj sve od sebe“ u kome pustite AI da predloži kompletan proces.

Tu dolazimo i do praktičnih stvari:

besplatne verzije alata često ne daju pristup najboljim modelima,
napredni modeli (reasoning, multimodalni, sa boljim agentima) su upravo mesta gde se vidi razlika između „chat bota“ i pravog digitalnog saradnika.

Šta dalje?

Meetup „AI nije ono što misliš“ nije bio klasično predavanje o „alatima koje treba da probate“, već razgovor o promeni mindset-a:

da prestanemo da gledamo na AI kao na igračku ili pretnju,
da počnemo da ga posmatramo kao novu infrastrukturu,
i da ozbiljno razmislimo kako želimo da izgleda naš posao, kada rutinu polako preuzimaju sistemi koji ne spavaju i ne umaraju se.

Ljudi, razumljivo, često ne žele da otkriju koliko ih zapravo AI „spašava“ u svakodnevnom radu – jer se boje da će ih to na kraju koštati posla. Ali upravo zato su ovakvi otvoreni razgovori važni: da zajedno tražimo modele rada u kojima tehnologija rasterećuje ljude, umesto da ih gura preko ivice.

Ako ste propustili ovaj meetup – pratite naše kanale. U InspiraHub-u nastavljamo da otvaramo teme na preseku tehnologije, posla i zajednice, jer verujemo da je najbolji način da se spremimo za budućnost taj da o njoj pričamo – otvoreno i iskreno.

Kako bi poslušali predavanje posle ovog interesantong teksta možete ga pronaći na našem Youtube kanalu na ovom linku: