Veštačka inteligencija više nije budućnost, ona je postala naša sadašnjost.
Koliko znamo o njoj i da li nam ona pomaže u svakodnevnici ili nam je ipak pretnja koja već danas može da nam oduzme posao?
Veštačka inteligencija je napravljena sa namerom da nauči kompjuter, robot ili neki drugi uređaj da ’’razmišlja’’ kao pametan čovek. Veštačka inteligencija je ustvari proces i prikaz kako ljudski mozak razmišlja kada uči, donosi odluke, radi i rešava određeni problem.
Najstariji primer veštačke inteligencije datira iz čak 1914. godine, kada su prvi put uvedeni auto piloti u svet vazduhoplovstva.
Taj sistem veštačke inteligencije, i ako znatno poboljšan, i dan danas je aktivan.
A drugi primer, možda svima nama malo poznatiji, jeste prva čuvena šahovska pobeda Deep Blue računara.
Tako je, 1997. godine, IBM-ov šahovski računar pobedio tada aktuelnog svetskog prvaka, Garija Kasparova. Meč se sastojao od 6 partija, a odnos pobeda bio je 2:1 za Deep Blue, uz 3 remija.
Neki od primera uspešno primenjene veštačke inteligencije sa kojima se srećemo skoro svaki dan:
- ’Face recognition’ – način otključavanja telefona na poslednjem modelu Iphone-a. Osim u ovom slučaju ovaj sistem veštačke inteligencije se koristi i na aerodromima prilikom prolaska kroz obezbeđenje
- Gmail spam i ’phishing’ otkrivanje
- Čak i opcija koju vam Youtube, Netflix, HBO Go nudi u smislu predloga i preporučenih videa/filmova na početnoj strani funkcioniše zahvaljujući određenom softveru veštačke inteligencije
- Ono što je jako interesantno a verovatno niste znali jeste da Instagram i Messenger koriste mašinsko učenje da prepoznaju značenje ’emoji’-a odnosno smajlija pa tako kada napišete skraćenicu ’lol’ ovaj softver je prepozna i automatski ponudi smajli koji “umire od smeha“
- Gejming : veštačka inteligencija ovde igra značajnu ulogu kao mašina koja u sebi sadrži veliki broj mogućih promena pozicija u nekoj strateškoj igri (odličan primer za to je šah)
- Razumevanje jezika : sposobnost nekih sistema veštačke inteligencije da čuju, razumeju i pruže složen odgovor (na primer Siri ili Google Asistent)
- Prepoznavanje rukopisa : softver koji ’’čita’’ tekst napisan na papiru, prepoznaje slova a zatim ga konvertuje u digitalan format i pruža mogućnost izmene
- Inteligencija robota : Sve češće smo svedoci robota koji prate instrukcije koje su im date od strane čoveka
Koliko zavisimo od veštačke inteligencije?
Činjenica je da, tog momenta kada se konektujemo na internet, postajemo konzumanti veštačke inteligencije. Dan kada će veštačka inteligencija značajno promeniti naš posao verovatno nije jako daleko. Neće nam “ukrasti“ posao ali će sigurno značajno uticati na način rada.
Cilj veštačke inteligencije je svakako da poboljša funkcije kompjutera i svih ostalih sličnih uređaja.
Veštačka inteligencija je danas prisutna u mnogim poljima nauke… u matematici, fizici, psihologiji, lingvistici, filozofiji i tako dalje.
Šta kažu poznati?
Elon Musk, jedan od najuspešnijih preduzetnika, misli da ukoliko nema kontrole nad razvojem VI može doći do velikih posledica po čovečanstvo, do granica kakve viđamo samo na sci-fi filmovima. Elon se trudi da napravi kontrolisanu okolinu za razvoj veštačke inteligencije osnivanjem OpenAI-a, ali i Neuralink-a kao odgovor na potencijalni zaostatak ljudske rase.
Sa njegovim stavovima se slaže i Stephen Hawking, svetski priznati astrofizičar.
S druge strane, Bill Gates i Mark Zuckerberg se ne slažu sa njihovim konstatacijama i tvrde da je ovakvo mišljenje paranoično. Vide beskonačan potencijal i podržavaju svaki vid razvoja veštačke inteligencije. Epilog ove rasprave će se sam pokazati.
Budućnost veštačke inteligencije
Svakim danom se nalaze nove primene veštačke inteligencije koje, koliko olakšavaju posao, toliko i plaše čovečanstvo.
Mašine se nikada ne umore i mogu da rade 24 sata/7 dana nedeljno. Bez emocija, bez ometanja.
Zbog njihove sposobnosti brzog rada mogu mnogo više posla da urade za mnogo kraće vreme. Uporedite to sa jednim zaposlenim koji je izložen stresnim situacijama, potencijalno neispavan, neodmoran, dekocentrisan i ne pruža maksimum na svom poslu.
Ako se ispravno programiraju, mašine će raditi bez greške.
Ovo nas dovodi do zaključka da na kraju dana, ipak, i dalje one zavise od nas.
Ovo je prvi članak na ovu temu koju smo ovom prilikom tek “zagrebali“. Pozivamo vas da nam pišete na našu facebook stranicu šta biste još voleli da čitate o ovoj ili bilo kojoj drugoj temi.