„Dobri digitalni proizvodi omogućavaju korisniku da na brz, lak i jednostavan način dobije neku vrednost ili izvrši neki zadatak“, reči su Dragane Grbić, osnivačice agencije za razvoj digitalnih prozivoda The Bold Zebra, koja se ističe kao pionirka u razvoju proizvoda, koristeći sva svoja dragocena iskustva kao menadžerke proizvoda, stručnjakinje za korisničko iskustvo i Agile trenerke kako bi redefinisala industrijske standarde.
Kao osnivačica agencije The Bold Zebra, Dragana je razvila uslugu „Discovery as a Service“, nudeći startapima i kompanijama transformacioni pristup razvoju proizvoda, ili kako i sama kaže, da bi im pomogla „da izbegnu skupe greške, da validiraju i testiraju svoje ideje, pre nego što krenu u njihov razvoj“.
A to je moguće zahvaljujući jedinstvenom spoju Agile metodologija, principa dizajna korisničkog iskustva i menadžmenta proizvoda, čime osigurava da timovi širom sveta „otključaju“ svoj puni potencijal u kreiranju proizvoda usmerenih na korisnike.
„Product Discovery je zapravo faza razvoja digitalnog proizvoda u kojoj bolje upoznajemo naše korisnike, validiramo ideju i otkrivamo nove, potencijalne prilike kako bismo ga unapredili i uopšte napravili. U zavisnosti od toga u kojoj fazi se nalazimo, da li je u pitanju startap ili korporacija, postoje različiti pristupi. Postoji inicijalni Discovery, koji se radi na početku kada imamo ideju i hoćemo prvo da je validiramo, pa da od nje napravimo veliki proizvod, dok je drugi kada već imamo proizvod koji radi i želimo da ga unapredimo, a razlika je u aktivnostima koje primenjujemo da bismo uradili Discovery“, objašnjava Dragana.
Jedan od glavnih razloga zbog koji se Product Discovery radi, jeste da se proizvod ne bi pravio na pretpostavkama, budući da su pretpostavke, kako kaže Dragana, nešto od čega većina ljudi polazi kada krene da pravi neki proizvod.
„Suština je u tome da damo neku vrednost, a ne možemo baš na pretpostavkama da pravimo velike stvari. Možemo da pravimo velike stvari ako su zasnovane na podacima i stvarno rešavaju neki problem, a biće zasnovane na podacima tako što ćemo uraditi neko istraživanje, pričaćemo sa ljudima i testirati svoje pretpostavke pre neko što uložimo sva sredstva, svoje resurse, vreme, novac i ljude, da bismo nešto napravili“, ističe Dragana.
Smanjivanje rizika za dalji razvoj proizvoda je drugi razlog zbog kojeg je Product Discovery važan. Kako naglašava Dragana, u toku tog procesa otklanja se većina nepoznanica, što je potrebno da bismo bili sigurni da „pravimo pravu stvar, a onda da je pravimo na pravi način“.
„Rizik se smanjuje stvaranjem vrednosti, upotrebljivosti, izvodljivosti i ekonomske isplativosti. To znači, da li će kupci izabrati baš naš proizvod, šta je to što naš proizvod izdvaja od drugih i koju vrednost naš proizvod daje kupcima, zatim da li će shvatiti kako da ga koriste, da li može da se napravi takav proizvod, odnosno da li je tehnički izvodljiv, i da li će to neko da plati i da li će naš biznis od toga da zaradi“, kaže Dragana.
Velika prednost je to što ovaj proces ne iziskuje mnogo vremena ni resursa, a vrlo brzo mogu da se dobiju kvantitativni i kvalitativni podaci, na osnovu kojih možemo da donesemo odluku da li da nastavimo da razvijamo ideju ili da od nje odustanemo.
Ono od čega se polazi je istraživanje, odnosno razgovor sa ljudima, pri čemu Dragana savetuje da to ne treba da budu naši prijatelji, komšije i rodbina, već ljudi koje ne poznajemo, a koji stvarno imaju problem koji želimo da rešimo našim digitalnim proizvodom.
„Dakle, neko ko neće biti pristrasan, neko ko stvarno može da vam kaže da li ima taj problem ili ne, da li to što želite ima smisla i da radite ili neko kome zaista treba, hoće da koristi i plati vašu aplikaciju. Kada postavljate pitanja, uvek gledajte da budu otvorenog tipa i treba da ih pustite da pričaju, a vi ih samo slušajte i ne prekidajte. Slušajte i čitajte između redova šta imaju da kažu, jer to su uvidi koji su najvredniji, i već posle trećeg ili petog razgovora će vam biti jasno da li to što želite da pravite ima ili nema smisla“, kaže Dragana.
Istraživanje je samo jedno od niza aktivnosti u takozvanom Duplom dijamantu, procesu kroz koji najpre postavljamo problem ili neki izazov, nakon čega pričamo sa ljudima i testiramo ga, da bi potom posmatrali konkurenciju i napravili komparativnu analizu kako bismo jasnije definisali koji problem rešavamo. Kada postavimo hipotezu, prelazimo na pravljenje prototipa i dizajna koji testiramo sa stvarnim korisnicima i konačno dolazimo do predloga rešenja našeg proizvoda koji se dalje razvija.
Da bi se to sprovelo, potreban je tim ili, kako Dragana kaže, Product trio koji je zadužen za Discovery, a čine ga product menadžer, dizajner i tech lead, i to baš ove tri uloge zbog različitog iskustva, načina razmišljanja i perspektive. Međutim, čak i tada, savršen recept ne postoji.
„Recept za Product Discovery ne postoji. Postoji samo kutija alata i, u zavisnosti od toga koji problem imate i u kom ste stadijumu rešavanja tog problema, iskoristićete određeni alat. Ne postoji jedno rešenje. Faze su tu, to je upravo Dupli dijamant, ali šta radite u svakoj fazi, nije isto. Mnogo toga utiče na to šta ćete odabrati, a na Product triju je da pronađe i odluči koje aktivnosti će koristiti u okviru Discovery-ja da bi taj proizvod imao veću vrednost“, podvlači Dragana.
Zbog toga Dragana pravljenje digitalnog proizvoda često poistovećuje sa gradnjom zgrade, koja mora da ima jake temelje, odnosno dobru osnovu da bismo mogli da pravimo nešto veliko.
„Ako krenete da pravite proizvod, a niste jasno postavili šta radite, za koga i koji problem rešavate, i za sve to niste dobili potvrdu, sve će u jednom trenutku da se sruši ili će početi da se urušava. Zbog toga je bitan Discovery, da bude osnova za stabilan rast, jer tako može dalje da se gradi proizvod i da sve što dalje radite ima smisla“, poručuje Dragana.
InspiraHub je ugostio Draganu Grbić u februaru kao predavačicu u okviru meetup-a na temu kreiranja i razvoja digitalnih proizvoda.